Uran u Blizancima

Tranziti generacijskih planeta su ono što diktira promene u društvu i oblikuje svet, jer ove planete dugo ostaju u jednom znaku. Obeležavaju jedno doba, ne fokusiraju se na to da li će u saobraćaju biti haos kao tokom retrogradnog Merkura ili ćemo se boriti da zasijamo kao što je bio slučaj dok je Mars bio u Lavu, njih ne interesuje pojedinac izuzet i udaljen od celog sveta, već ono što taj pojedinac može da učini za svet i kakva energija vlada kod svih ljudi, na ovaj ili onaj način, upravo jer se određene okolnosti postavljaju na takav način.

Isti je slučaj i za lepe i za ne tako lepe događaje: korona je uticala na ceo svet bez obzira da li su je svi imali, ratovi utiču na ceo svet indirektno mnogo češće nego što to želimo da prihvatimo, digitalizacija nas je promenila iz korena, internet i društvene mreže, danas to čini veštačka inteligencija - i ko zna šta je sledeće, jer se svet menja, a da bismo pratili evoluciju, moramo se i mi menjati.

Uran, kao jedna od turbulentnijih generacijskih planeta, obično je okidač za velike promene, jer je Uran sam po sebi predstavnik svega što je drugačije, inovativno, što je možda i ispred svog doba, ukradeno ili pozajmljeno iz budućnosti, što automatski donosi i brojne prekretnice u društvu, korenite promene i iznenađenja, jer nam ne dostupa da tapkamo u mestu, a temu znaka u kom se trenutno nalazi nepovratno menja i postavlja nove standarde za celu civilizaciju.

Blizanci, kao što verovatno znate, simbol su komunikacije, znanja, načina razmišljanja i govora, pre svega, dok se naravno ova priča dalje širi na razmenu mišljenja, sredstava, usluga, trgovinu, saobraćaj i generalnu povezanost koju imamo sa drugim ljudima.

Ovaj tekst neće biti posvećen tome šta će biti i šta neće biti, jer koliko god se trudili, verovatno nemamo predstavu u kom će pravcu ovaj tranzit otići i šta će sve isplivati na površinu do kraja, s obzirom na to da Uran u Blizancima ostaje 7 godina, a na ovu tačku vraćamo se nakon 84 godine, koliko je Uranu potrebno da prođe kroz sve znakove, pa na neki način otvaramo novi ciklus evolucije u Blizancima, ali ono što znam jeste da se istorija, na ovaj ili onaj način, ponavlja, u skladu sa trenutnom razvojnom fazom, pa ćemo se zato vratiti u prošlost.

Jedna od važnijih stvari koja se desila dok je Uran bio u Blizancima bilo je upravo otkriće ove planete, pa ono što možda i sada možemo očekivati jeste širenje znanja i svesti o tome ko smo, gde smo i šta se oko nas nalazi, na šta nam odgovore mogu dati upravo brojna naučna otkrića.

Posmatrali blisku ili daleku prošlost, doći ćemo do sličnih odgovora:

• u 15. veku bila je to Gutenbergova štamparija

• u 17. veku dobili smo teleskop

• u 18. veku, pored otkrića Urana, prekretnicu je stvorila parna mašina, a ovo je svakako bio period revolucija i oslobođenja

• u 19. veku Darvinova teorija o evoluciji, kao i prva podzemna železnica

• u 20. veku prvi digitalni računari

Preskačem ratove, to ste lako mogli da primetite, ne zato što ih nisam svesna, već zato što ne želim da ni ovaj niti bilo koji drugi tranzit vezujemo isključivo za sukob i da živimo u iščekivanju problema. Hteli mi to da priznamo ili ne, svet nikada nije u miru, pitanje je samo da li je taj sukob javan ili je u pripremi i koliko pojedinca ili određenu državu u tom trenutku dotiče; mirne godine teško da postoje i svako doba ima svoje borbe.

Ono na šta želim da vam ukažem je sledeće: jednim delom već osećamo energiju Urana u Blizancima.

Razmislite samo koliko se život ubrzao, kako imamo utisak da smo stalno na traci, da stalno negde kasnimo - čak i da se nijedan sukob ne desi, a već ih ima mnogo koji su u toku, kako se nosimo sa tim sukobom koji nastaje u nama, a koji nam nove životne strukture i očekivanja nameću, kako izlazimo na kraj sa tim što polako gubimo sebe misleći da moramo brže, bolje i da, ako to ne učinimo odmah, život nam može lako iskliznuti iz ruku?

Prednosti prelaska Urana u znak Blizanaca svakako postoje, jer daju nadu da će se na scenu ponovo vratiti sloboda mišljenja i govora i da će se ljudi boriti za svoja uverenja, ali to uvek donosi rizik jer ne znamo ko će biti najglasniji.

U prvi plan izbija novi pristup školovanju, edukacijama i kursevima generalno, pa će se mnoge stvari možda odvijati online više nego inače, jer hteli to da priznamo ili ne, svet danas funkcioniše drugačije i ne morate ući u učionicu ili biblioteku da biste stekli znanje: danas to radimo dok se vozimo u autobusu sa slušalicama u ušima i pratimo neki podkast ili brzi kurs, prosto nam mozak danas funkcioniše drugačije. Ovo takođe može biti prilika da se prosveta rekonstruiše, ali i tu imamo dilemu, da li će to biti na bolji način kako bi svima bilo lakše i pristupačnije ili će deca biti toliko pritisnuta sa svim strana da će im pažnja biti sve slabija i da će se, kako se i odraslima dešava, izgubiti u moru informacija?

Potom na red dolazi saobraćaj, transport, trgovina i potencijalno unapređenje ovih oblasti kako bi sve bilo fleksibilnije, pa mogu nastati i neki novi sistemi i promene na tom polju pogotovo kada su u pitanju dostave i pošta, recimo, ali istovremeno ovo može biti i nestabilnost na putevima, na više načina, ako se ovim neko bavi površno, jureći vremenske odrednice da bi sve bilo po planu.

Dolazimo konačno i do veštačke inteligencije koja je nama beskrajno zanimljiva dok pravi neke naše slike, modifikuje nam tekstove zarad bolje prodaje i sama nam pušta muziku na telefonu, ali šta se dešava kada sistem prikupi toliko informacija o nama da postaje naš zatvor i kada ne možemo da sastavimo prostu rečenicu, a da to Chat GPT nije proverio i prepravio?

Šta zapravo, u svemu ovome, pravi razliku da li će ovaj tranzit voditi ka nečemu dobrom ili ka našoj propasti?

Mi.

Mi smo ti koji pravimo razliku: naš pristup, naše shvatanje, odanost i odgovornost prema sebi, prvenstveno, svest o tome da se ništa (bar ništa dobro) ne dešava samo od sebe dok se ne posvetimo i ne počnemo intenzivnije da se bavimo svojim ciljevima i snovima, dok ne prepoznamo da se svi odgovori, rešenja i jedini potreban kompas zapravo nalaze u nama i dok ne počnemo da razmišljamo i van kutije u koju smo po rođenju strpani.

Na nama je da li će nas novi poredak progutati, da li će mašine ovladati nama i da li ćemo postati roboti sistema ili ćemo koristiti svoj um da kreiramo i stvaramo, a sve navedene alatke kao pomoć za uspešnu realizaciju svih ideja. Mi kontrolišemo koji sadržaj pratimo i koliki nam to deo dana uzima, mi kontrolišemo kakvi ljudi postajemo, ma šta nam servirali mediji, samo smo mi odgovorni za ono u šta verujemo, što govorimo i radimo, a nikako svet koji je hodajuća propaganda, jer sve velike promene u društvu kreću onda kada pojedinac počne da se menja, a da li su te promene pozitivne ili negativne, isključivo je na nama.

Moj savet nije da bežite o noviteta i da ih ignorišete kao da ne postoje, jer od toga ne možemo pobeći: možemo da se zavaravamo koliko god želimo i da romantizujemo prošlost i stare načine života govoreći kako se tada živelo kvalitetnije, ali istina je da bi se retko ko od nas danas snašao u tim uslovima, a još manje živeo kvalitetno.

Svet se menja i donosi mnogo toga dobrog, ali naša je odgovornost da odredimo meru, da prepoznamo granice, jer je potrebno da sve te novitete pametno koristite, da na nove platforme i društvene mreže gledate kao na priliku da govorite na pozornici čija je sala beskonačna i bilo ko može da dođe da vas čuje, prepozna i uči od vas, što je neverovatna šansa za rast, napredak, poslovne mogućnosti i povezivanje sa ljudima, ali samo vi imate odgovornost šta dopuštate ljudima da vide, šta izgovarate, koji sadržaj delite i šta zastupate, kao i u čiju salu vi ulazite i kome aplaudirate.

Ono čemu se ja iskreno najviše nadam jeste neka promena u umetnosti, s obzirom na to da je i Neptun u Ovnu u ovom periodu, nadam se da će to odrediti neki umetnički pravac u narednom periodu i da će neka nova knjiga, slika ili delo bilo kog tipa obeležiti naše doba do te mere da ne moramo samo da se divimo onome što je nekada bilo, već da prihvatimo da i danas imamo stvaralačku moć i za ono što nije praktično, korisno i što se ne mora uvek naplatiti, ali takođe, ovo su i nove ideologije, nova uverenja i načini razmišljanja, pa da li će nam misli biti u magli ili spremne da pomeraju granice, to je ponovo na nama.

Ako čovečanstvo nešto mrzi, onda je to preuzimanje odgovornosti, a ispostavlja se da baš sve na ovom svetu, ako ne polazi direktno od nas, onda polazi od naše sposobnosti da razumemo, uvažimo i koristimo na pravi način.

Jedini savet koji vam za ovaj period mogu dati jeste da ulažete u svoje znanje, da se gradite nezavisno od toga šta je dobro i profitabilno, jer znanje uvek vredi, ako ne drugima, onda nama zasigurno; birajte kojim ćete tempom živeti i ne dopustite da vas struje odvuku do te mere da izgubite sebe. Radujemo se inovacijama, ali one uvek sa sobom nose i neki pritisak: to vam je kao kada na traci za trčanje povećavate brzine želeći da budete što uspešniji i da brže ostvarite svoj cilj, koji god imate.

Koliko ste brzo spremni da trčite da biste taj uspeh ostvarili?

Mora li se, uopšte, baš uvek trčati?